Академски хор "Обилић" основан је 1884. године на Београдском Универзитету, тадашњој Великој школи под именом Академско певачко друштво Обилић. Хором диригују Јосиф Маринковић, Станислав Бинички, Јован Бандур, Ловро Матачић, Светолик Пашћан и Бранко Драгутиновић.

Неколико година по обнављању рада (1945. године), под руководством маестра Богдана Бабића, хор, сада под именом "Бранко Крсмановић" постаје значајан чинилац тадашње југословенске музичке продукције о чему сведоче бројна признања - прва места у Арецу, Ланголену, Бечу, Минхену...

Од 1981. године хором диригује професор г-ђа Даринка Матић Маровић која својом великом енергијом и ентузијазмом постиже највише уметничке домете Академског хора на домаћој и међународној музичкој сцени.

Међу највеће успехе хора убрајају се осам тромесечних турнеја по САД и Канади (преко 500 концерата) али и турнеје по Шведској, Финској, Чешкој, Словачкој, Пољској, Кини, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Италији, Румунији, Бугарској, Русији, Великој Британији, Француској, Шпанији, Мађарској, Грчкој, као и учешће на прослави 2000 година хришћанства у цркви Santa Maria in Aracoeli у Риму и на Првом светском хорском фестивалу у Бечу 2001. године.

Ансамбл на репертоару има велики број духовног, a capella програма руских, бугарских и домаћих композитора.

Хор је сарађивао са истакнутим оркестрима у земљи и иностранству, међу којима су: Женевски симфонијски оркестар, Филхармонија из Нице, оркестар академије Santa Cecillia из Рима, Руски национални оркестар, Национални оркестар из Лиона, Национални оркестар из Лила, Московски камернм оркестар, Јерменски национални оркестар, под вођством истакнутих домаћих и светских диригената као што су Ловро Матачић, Милан Хорват, Владимир Крањчевић, Жак Дела Кот, Сикстин Ерлинг, Ханс Граф, Емил Чакаров, Евгениј Светланов, Сирил Дитрих, Жан Клод Касадесис, Жорж Претр и други. 

Ансамбл је наступао у најпознатијим дворанама света, Карнеги Хол у Њујорку, Акрополис опера у Ници, Консертхузет у Штокхолму, сали козерваторијума Чајковски у Москви, сали Берлинске филхармоније, сали Лосанђелоске филхармоније, Конститјушн хол у Вашингтону, Иродио театар у Атини као и Златној сали Музикферајна у Бечу.

Делујући у оквиру Друштва "Бранко Крсмановић" 1991. године хор је вратио своје првобитно име "Обилић".